Zašto promene često ne uspeju?
Ceo život je sastavljen od neprestanih promena. Taman završiš fakultet i pobacaš sve knjige, shvatiš na poslu da nemaš pojma, i tek tada počinješ da učiš. Taman “zatvoriš” posao sa jednim klijentom i pomisliš, “pa ovo je jednostavno, sad ću da nastavim”, shvatiš da ne postoje dva ista klijenta i da sledećeg ne možeš da “zatvoriš” na isti način. Taman se naviknemo na jedan način rada, a “dokoni” menadžeri nam uvode neke promene. I tako svaki dan.
Dakle, promene su svakodnevne… Pa kako onda da često ne zažive?
Odgovor nije jednostavan… koliko promena, toliko razloga.
Jedan je svakako strah!
Kad je krenuo bitcoin, banke su redom izjavljivale da je to loša ideja. Kad je krenuo Uber, taxi udruženja su štrajkovala. Kad je krenuo Airbnb, hoteli su predviđali propast istog. Oni stariji se sećaju kako je bilo kad je televizija krenula sa radom, kako su reagovale radio stanice… U svim ovim slučajevima u pitanju je STRAH. Ali tehnologija ide brzim koracima napred, možemo se pretvarati da ne vidimo, možemo je ignorisati, na kraju ćemo morati da uđemo u brzi voz naprednih tehnologija i pokušati da stignemo one koji se nisu plašili na početku da to urade.
Ako bi se skoncentrisali na promene unutar kompanija, jedan od osnovnih razloga zašto ne uspevaju je loša komunikacija i nedostatak informacija.
Zašto promene često ne uspeju?
Koliko je TOP menadžment svestan važnosti misije, vizije, predviđenih ciljeva? Moramo da se zapitamo da li je operativni deo kompanije upoznat sa istim, da li ih doživljava na pravi način, da li su im dobro iskomunicirani? Odgovor je 50 / 50, i da i ne. Operativni deo kompanije je obično usko skoncentrisan na postavljene ciljeve i njihovo ispunjenje. Da pitate zaposlene kako glasi Misija i Vizija kompanije u kojoj rade, verujem da bi ih manje od 5% znalo. Mada, iskreno i mnogi članovi TOP menadžmenta to ne znaju. Jednom prilikom sam na kolegijumu postavio pitanje: “Koja je naša Misija i Vizija?” i niko nije znao da mi odgovori!
Krivci za lošu komunikaciju i loše prenesene poruke su uvek menadžeri. Svi redom po vertikali. Nije važno samo preneti poruku, verovatno je još važnije, objasniti je. Ako zaposlenima ne damo objašnjenje, oni će sami tumačiti poruke na razne načine.
Menadžment i menadžeri kao pokretači promena, moraju konkretno, jasno i efikasno da prenesu informacije svim zaposlenima, da ih obrazlože i da provere da li su svi shvatili i da li ih sprovode. I da, nemojte kao menadžeri da koristite “cool” termine koji vaši zaposleni ne razumeju. Ako ih već koristite onda ih i obrazložite i objasnite.
Jedan od razloga zašto promene ne zažive je nesposobnost da se savlada otpor prema njima. Svaka promena izaziva izlazak iz zone konfora. Moramo priznati da to niko ne voli. Ali, kao što je čuven Žak Kusto rekao “Jedini način da se otkriju granice mogućeg je da se ode izvan njih, u nemoguće”, tako se i poslovanje neće unaprediti dok se ne izađe izvan pomenutih granica konfora. Izgovora je million.
“Mi smo do sada dobro radili, šta nam sad menjaju”
“To je nemoguće, nek “on” dođe tako da radi”
“Otići će nam svi kupci”
Još jedan od razloga je “stara garda”, “neformalni lideri”, “zaslužni zaposleni”, da li ste se sretali sa njima? Još kako 😊 Ovo se rešava veoma jednostavno – “my way or highway”.
Razloga je hiljadu, slobodno dopišite razloge zbog kojih kod vas u kompaniji neke promene nisu zaživele.
