Kako je internet dobio ime??
- Neki britanski geek u dokolici? Možda
- Neki pametni amerikanci kako bi otvorili novi front sa Rusima? Zanimljiva ideja
- Francuski naučnici koji su odlučili da njihovu mrežu nazovu „Le Internet?“ Interesantno
- Ili je to bila grupa različitih naučnika koji su radili na nekom zajedničkom projektu koji su shvatili da bi zajednički rad i bolja komunikacija bila korisna i potrebna, naročito kada se oni nalaze na različitim geografskim lokacijama?
Hajde bar da prikupimo poznate činjenice na jednom mestu
Postoji Internet koji predstavlja fizički povezane milione kompijutera i postoji World Wide Web koji omogućava da se informacije lakše dele koristeći malo pre pomenutu povezanu mrežu računara Internet kakav danas poznajemo se zamišlja, projektuje, konstruiše, stvara poslednjih četrdeset godina.
Jedna popularna, ali pogrešna teorija je da su Internet stvorili amerikanci kao alternativnu mrežu za komunikaciju koja bi preživela nuklearni rat sa tadašljim SSSR-om. To povezuju sa činjenicom da se šezdesetih godina prošlog veka, ustanovila prva kompjuterska mreža po imenu ARPANet.
Međutim, ova mreža nije imala nikakve veze sa komunikacijom već sa optimizacijom procesa korišćenja resursa tada najvećih kompijutera „main frame-ova“, od strane naučne zajednice. Resursima (velikoj memoriji, procesorskoj snazi, brzini obrade podataka…) tih velikih kompijutera, mogli su da pristupe, i mogli su da koriste, naučnici sa izdvojenih lokacija, ne samo oni koji su bili pored računara.
To je ustvari bio prvi „time sharing“ na svetu… jer su računari mogli da obrađuju nekoliko podataka istovremeno, tačnije da nekoliko naučnika istovremeno radi na njima…
I onda je krenula prava revolucija.
Jednom kad smo počeli da povezujemo računare, nikad nismo stali. Razmišljanja i istraživanja su krenula u pravcu: kako da im olakšamo komunikaciju. Naučnici širom sveta su pokušavali da reše taj problem, svako za sebe.
U Velikoj Britaniji je osnovana komercijalan mreža, razvijena od strane Nacionalne labolatorije za fiziku, ali ona nikad komercijalno nije zaživela, jer su fondovi prevazišli očekivanja i obim istraživanja. Ipak, mora im se priznati koncept razmene paketa informacija u cilju lakše komunikacije kroz mrežu, rastavljanjem podataka na strani pošiljaoca i ponovnim sastavljanjem na strani primaoca.
Francuzi su takođe platili cenu neiskustvu
Oni su radili na mreži namenjenoj naučnicima pod imenom CYCLADES, ali kako nisu imali veliki budžet, odlučili su da rade na direktnoj komunikaciji između samih kompijutera umesto na komunikaciji preko posebnik komunikacionih kompjuterskih jedinica. Ovo baš i nije bilo na „naučnoj osnovi“, ali im se mora priznati da su prvi upotrebili izraz „La Internet“.
Došle su i rane sedamdesete… pojavile su se mnoge izdvojene kompjuterske labolatorije koje su komunicirale samo u uskom okruženju, ne i između sebe. Naime, sve su radile na svoj način i na nerazumljivom jeziku jedni za druge.
Tada dolazi do ustanovljavanja prvih protokola po kojima bi se kompijuteri i kompijuterske mreže razumele i počele komunikeciju. TCP IP je osnovni protokol koji je rešio problem. Nije bitno kojim putem su delovi podataka putovali od isporučioca do primaoca.
Na kraju bi se kod primaoca svi skupili i povezali u prvobitnu informaciju koju je slao pošiljalac. Može se reći da su različite kompijuterske mreže, počele između sebe da komuniciraju 1975. godine., pa se ova godina može usvojiti kao datum rođenja „Interneta“. e-mail je bio jedan od osnovnih odlika i mogućnosti Interneta.
E-mail je zamišljen i razvijen još 1972. godine za ARPANet mrežu. Najveći deo saobraćaja u početku Interneta je upravo bio e-mail saobraćaj. Kada su mreže počele da se povezuju između sebe, komunikacija je postajala sve jednostavnija, u korisničkom smislu. Ipak, ovaj vid komunikacije je bio samo na nivou teksta i poprilično ružan za videti.
1980. godine, britanac Timoti Berners Lee, u evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN, gde su naučnici pokušavali da shvate od čega je sastavljen univerzum (i to još uvek rade), pokušao je da organizuje podatke, kako bi bili podjednako dostupni svim kolegama, kako bi mogli da ih dele i da rade zajedno na njima.
To je uspeo, osmišljavajući protokole za HTTP, HTML i URL, što je otvorilo vrata neslućenim mogućnostima Internet browsera. Svoj browser je nazvao World Wide Web, WWW. Dakle, nije on izmislio Internet ali je izmislio Web. Prvi web sajt koji je on kreirao, bio je namenjen upravo CERN-u i to u avgustu 1991. godine.
Tako da, u trenutku kada je inicijalna mrežna i računarska infrastruktura postojala, osnovne tehnologije savladane i primenjive, e-mail kao osnov komunikacije ustanovljen još 1980-ih godina, komunikacione kompanije osetile i uvidele potencijal i prostor za dodatnu zaradu, web browseri postali dostupni, široke narodne mase otkrile e-mail kao najjednostavniji način komunikacije, Internet je eksplodirao i počeo da se širi geometrijskom progresijom 1995. godine.
Istina je da Internet postoji jer ljudi imaju potrebu da komuniciraju između sebe i mnogi to vole da rade… to nas razlikuje od životinja, zato smo dominantna vrsta na planeti. Možemo se složiti da je Internet „prirodna“ stepenica u evoluciji čoveka. Internet je postao sredstvo komunikacije, kanal prodaje, prostor za istraživanje, mesto propagande, prostor za špijuniranje, mesto za upoznavanje i sastanke, prostor za igru i zabavu, i ako sve ovo radimo bez nepotrebnih zloupotreba, možda postanemo bolji ljudi.
MOŽDA ??
Hoćete da pričamo o tome?
